Dujgu je uz majku koja svakim danom sve vise postaje zaboravnija. Seher moli Boga da Jamanu ne bude nista. Dujgu pregleda sestrine stvari i plače.
Seher gleda u Jamana koji je dosao kuci a nije zelio ostati u bolnici. Jaman legne u krevet ali ima groznicu pa mu Seher pomaze pitajuci ga zasto se bacio ispred nje kada su pucali.
On se gubi i ona mu previje ranu te stavlja obloge moleći ga da dođe sebi.Ali gleda u Dujgu koju hrani majka. Jaman bunca da nije zelio da bude tako.
Seher se ljuti na njega i kaze mu da to nista ne mijenja, a tada Jaman kaze da je on nevin, nista kriv nije. Ona je zbunjena.
